TRAMPOVE AMBICIJE OKO GRENLANDA POKRENULE RASPRAVE O NJEGOVOM OPOZIVU: Ovako bi predsednik Amerike mogao biti smenjen BEZ IMPIČMENTA: Ključ je u 25. amandmanu!
Pismo koje je predsednik SAD Donald Tramp uputio norveškom premijeru Jonasu Garu Stereu, u kojem izražava interesovanje za preuzimanje Grenlanda, izazvalo je burne reakcije kritičara i ponovo otvorilo pitanje primene 25. amandmana Ustava SAD, koji omogućava smenu predsednika bez pokretanja postupka impičmenta, piše Newsweek.
Zašto je pismo važno?
U pismu upućenom Stereu, Tramp je naveo da Sjedinjene Države moraju imati „potpunu i apsolutnu kontrolu nad Grenlandom“ i poručio da se više ne oseća obaveznim da se rukovodi isključivo miroljubivim pristupom.
Takođe je izrazio nezadovoljstvo time što mu Norveška nije dodelila Nobelovu nagradu za mir, iako tu odluku donosi nezavisni Norveški Nobelov komitet, a ne vlada te zemlje.
Posle objavljivanja pisma i odgovora norveškog premijera, pojedini američki demokrati pozvali su na aktiviranje 25. amandmana, koji omogućava članovima predsedničkog kabineta da predsednika proglase nesposobnim za obavljanje dužnosti i uklone ga sa funkcije.
Sve informacije o jučerašnjim dešavanjima u Davosu, kao i porukama predsednika Trampa sa njegove konferencije za medije možete pročitati OVDE.
Tramp želi da anektira ostrvo, koje pripada članici NATO: To bi značilo kraj NATO.
Trampova ideja o aneksiji Grenlanda, teritorije koja pripada članici NATO-a, mogla bi imati ozbiljne posledice po savez.
Od povratka na predsedničku funkciju pre godinu dana, Tramp je pojačao retoriku o mogućem pripajanju Grenlanda SAD.
Ostrvo je autonomna teritorija u okviru Kraljevine Danske i ujedno domaćin američke svemirske baze u Pitufiku.
Tramp tvrdi da je Grenland od ključnog značaja za nacionalnu bezbednost SAD, dok Bela kuća nije isključila ni mogućnost vojne intervencije kako bi se teritorija stavila pod američku kontrolu.
Sjedinjene Države i Danska su saveznice u NATO-u i obuhvaćene Članom 5, koji predviđa da se napad na jednu članicu smatra napadom na sve. Analitičari upozoravaju da bi eventualni američki vojni napad na drugu članicu NATO-a praktično doveo do raspada tog vojnog saveza.
Šta je 25. amandman?
25. amandman je ratifikovan 1967. godine, nakon atentata na predsednika Džona F. Kenedija. Uveden je radi regulisanja situacija medicinske nužnosti ili nesposobnosti koje bi mogle sprečiti predsednika da obavlja svoje dužnosti.
Amandman se sastoji od četiri člana.
Član 1 navodi da u slučaju smrti, ostavke ili smene predsednika, potpredsednik preuzima dužnosti predsednika.
Član 2 predviđa da ako je mesto potpredsednika upražnjeno, predsednik nominuje potpredsednika koga mora potvrditi većina glasova oba doma Kongresa.
Član 3 dozvoljava predsedniku da privremeno delegira ovlašćenja slanjem pisane izjave predsedniku Predstavničkog doma i privremenom predsedniku Senata.
Potpredsednik tada postaje vršilac dužnosti predsednika dok predsednik ne pošalje novu izjavu o svojoj podobnosti da nastavi sa obavljanjem funkcije. Ovaj član se koristi kada su predsednici prošli medicinske procedure.
Član 4 dozvoljava potpredsedniku i većini kabineta da pismeno izjave da predsednik nije u mogućnosti da obavlja ovlašćenja i dužnosti predsednika, čime potpredsednik postaje vršilac dužnosti predsednika.
Ako predsednik ospori izjavu, o tome odlučuje Kongres. Za smenu predsednika potrebna je dvotrećinska većina u oba doma. Kongres ima 21 dan da deluje.
„Postoje problemi sa pozivanjem na 25. amandman“
„Postoje i politički i pravni problemi sa pokušajem pozivanja na 25. amandman“, rekao je za Newsweek profesor prava Univerziteta u Merilendu, Mark Grejber.
„Pravni problem je u tome što je 25. amandman osmišljen da se nosi sa medicinski nesposobnim predsednikom, na primer, predsednikom koji je bez svesti ili fizički nije u stanju da obavlja dužnosti funkcije“, nastavio je. „Mogli bismo da zamislimo mentalno bolesnog predsednika čija su uverenja toliko fantastična da više ne može da obavlja svoj posao, ali predsednik Tramp ne pati od tog oblika psihoze.“
Grejber je tvrdio da su Trampova platforma i karakteristike „politički diskvalifikujući faktori za funkciju predsednika“, ali je napomenuo da „američki narod nije pristao na to 2024. godine“.
„Može se govoriti o opozivu, ali…
Može se izneti pošten argument da su postupci predsednika Trampa podložni opozivu, ali to je drugi deo Ustava i pati od istog političkog problema“, zaključio je.
Profesor prava Brajan Kalt sa Univerziteta Mičigen Stejt rekao je za Newsweek da mu se „čini malo verovatnim da će potpredsednik i kabinet Trampovu poruku Storeu smatrati prekoračenjem granice.
Mnogi su ljudi mislili da je Tramp tu granicu odavno prešao, ali to nije na njima – to je na ljudima u predsednikovoj neposrednoj blizini“.
Ipak, naveo je da je Trampov kabinet „svesniji od šire javnosti kako predsednik funkcioniše. Ako misle da je došao do tačke u kojoj više ne može da funkcioniše, trebalo bi, da tako kažem, da ‘donese odluku’.“
„On je mentalno bolestan“
„Predsednik Sjedinjenih Država je izuzetno mentalno bolestan i to dovodi sve naše živote u opasnost. 25. amandman postoji s razlogom – moramo ga odmah primeniti“, objavila je na mreži X poslanica Jasamin Ansari, demokrata iz Arizone.
„Donald Tramp je nesposoban za vođenje i očigledno van kontrole. Pozovite se na 25. amandman“, navela je 19. januara na mreži X poslanica Sidni Kamlejger-Dav, demokrata iz Kalifornije.
„Pozovite se na 25. amandman“, napisao je u ponedeljak na mreži X senator Ed Marki, demokrata iz Masačusetsa.
„Jedan je sat ujutru i Tramp je budan, objavljuje AI slike sebe kako preuzima Grenland. To je stanje u našoj zemlji. 25. AMANDMAN ODMAH!!!“, objavio je na mreži X demokratski politički komentator Hari Sison.
„Objasnio sam Trampu ono što je opštepoznato“
„Stav Norveške o Grenlandu je jasan. Grenland je deo Kraljevine Danske i Norveška u potpunosti podržava Kraljevinu Dansku po ovom pitanju. Kada je reč o Nobelovoj nagradi za mir, jasno sam objasnio, uključujući i predsedniku Trampu, ono što je opštepoznato – nagradu dodeljuje nezavisni Nobelov komitet, a ne norveška vlada“, izjavio je norveški premijer Jonas Gar Støre.
„Ako bi Tramp svoje pretnje sproveo u delo, mislim da bi to bio kraj njegovog predsedništva. Mora da zna: izlaz je u tome da shvati da republikanci to neće tolerisati i da će morati da se povuče. Mrzi kada mu se kaže ‘ne’, ali u ovom slučaju mislim da republikanci moraju biti čvrsti“, rekao je prošle nedelje republikanski kongresmen Don Bejkon iz Nebraske.
„Ne smemo prihvatiti globalni poredak u kojem odlučuju oni koji tvrde da imaju, rekao bih, jači glas ili veći štap“, izjavio je juče u Davosu francuski predsednik Emanuel Makron.
Šta o Grenlandu kažu Rusi, a šta Tramp?
„Sada pravila ne piše Kolektivni Zapad, već samo jedan od njegovih predstavnika. To je veliki preokret za Evropu i mi to posmatramo. Evroatlantski koncept obezbeđivanja bezbednosti i saradnje sam je sebe diskreditovao“, rekao je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
„Subvencionisali smo Dansku i sve zemlje Evropske unije, kao i druge, dugi niz godina ne naplaćujući im carine niti bilo kakve druge oblike nadoknade. Sada, posle jednog veka, vreme je da Danska uzvrati – svetski mir je u pitanju! Kina i Rusija žele Grenland i Danska tu ne može ništa da učini. Niko neće dirati ovaj sveti komad zemlje, naročito jer je u pitanju nacionalna bezbednost Sjedinjenih Država, ali i sveta uopšte“, napisao je Tramp pre tri dana na mreži Truth Social.
Šta sledi?
Tramp bi danas trebalo da održi govor u Davosu, gde su svetski lideri odbacili njegove tvrdnje o Grenlandu. Njegove novo najavljene carine evropskim zemljama koje podržavaju Dansku trebalo bi da stupe na snagu 1. februara.
Iako se pozivanje na 25. amandman trenutno čini malo verovatnim, Tramp bi se kasnije mogao suočiti s pritiscima za opoziv, uključujući i iz redova sopstvene stranke.
Kongresmen Bejkon upozorio je prošle nedelje da bi pokušaj zauzimanja Grenlanda silom mogao da pokrene inicijative za opoziv.